Najnovije vesti o Velikom hadronskom kolajderu
23. novembar 2009.
U ponedeljak, 23 novembra 2009. dva snopa protona su po prvi put simultano obišla LHC prsten obima 27 kilometara, krećuci se jedan drugom u susret sa energijom od 450 milijardi elektron volti po snopu. Nakon što je testirana sinhronizacija snopova, podešeno je da se snopovi protona ukrste na dva mesta ('point' 1 i 5) gde su instalirana dva (od četiri) glavna LHC detektora ATLAS i CMS koji su registrovali ove sudare. Nešto kasnije snopovi protona su se ukrstili na druga dva mesta ('point' 2 i 8) gde su instalirana druga dva LHC detektora ALICE i LHCb. To je dugo očekivana vest, posle dvadeset godina rada na izgradnji najveće, najmoćnije i najsloženije eksperimentalne instalacije u fizici čestica koja je do sada izgrađena i koja predstavlja neverovatan naučni, tehnološki i inženjerski poduhvat. U međuvremenu, snopovi protona su već ubrzani od 450 do 560 milijardi elektron volti što je jos uvek mnogo niže od energije za koju je akcelerator projektovan. Sledeći korak je ubrzavanje protona do energije od 1.2 hiljada milijardi elektron volti što ce biti najviša energija koja je do sada dostignuta na akceleratorima.
19. novembar 2009.
Juče je LHC počeo pripreme za rad
Posle nekoliko dana testiranja i proveravanja mašine, tim koji upravlja radom akceleratora biće spreman da izvrši ubrizgavanje i cirkulisanje snopova u LHC tunelu.
8. novembar 2009.
LHC testovi ukazuju da bi kolajder mogao da počne da radi za dve nedelje
Čestice sa energijom od 450 GeV ubrizgane su u četiri sektora prstena (sektor 23, 78, 67, i 56). Ovo su završni testovi pre glavnog planiranog za 23. novembar, kada bi jedan snop protona trebalo da bude ubrizgan u LHC i obiđe ceo prsten, najpre u smeru kazaljki na satu a zatim, ako bude sve u redu, u suprotnom smeru. Jednu do dve nedelje kasnije, oba snopa će se kretati istovremeno, ali svaki kroz svoju cev i u suprotnom smeru. Kada budu dobijeni stabilani snopovi, specijalni magneti će ih navesti da se sudare na 4 mesta u LHC prstenu gde su instalirani LHC detektori. U tom trenutku eksperimenti će registrovati prve sudare i čestice koje su nastale u tim sudarima.
23-25 oktobar 2009.
Čestice su ponovo ubrizgane u LHC prsten
Posle jednogodišnjeg prekida rada koji je usledio posle incidenta koji se dogodio 19. septembra 2008. godine, čestice (protoni i joni olova) su ponovo ubrizgane u LHC prsten 23-25 oktobra. Ovog puta čestice nisu obišle ceo LHC prsten (već samo dva sektora) zato što CERN oprezno testira unapređen sistem za zaštitu superprovodnih magneta koji treba da ih zaštiti od oštećenja sličnog onom koje se dogodilo prošle godine. Na samom početku (23. novembra) LHC će raditi na energiji od 450 GeV (milijardi elektron volti) po snopu, dok bi krajem decembra ta energija bila podignuta na 1.1 TeV (hiljadu milijardi elektron volti) po snopu. Rad na nizim energijama zahteva manju struju u superprovodnim magnetima i omogućava da se stekne izvesno iskustvo sa sistemom za zaštitu magneta pre nego što u februaru ta energija bude podignuta na 3.5 TeV po snopu.
16. oktobar 2009.
LHC ponovo postaje jedno od najhladnijih mesta u Univerzumu
Svih osam sektora LHC-a (svaki dužine približno 3.4 km) je sada ohlađeno do svoje radne temperature od 1.9 Kelvina (-271 C), što je samo nešto malo više od "apsolutne nule" (-273.15 C) najniže teorijski moguće temperature. Poređenja radi temperatura udaljenih prostora u nasem Univerzumu je 2.7 kelvina (-270 C). Hlađenje ogromnih magneta koji održavaju snopove čestica na zatvorenoj putanji u 27 km dugačkom tunelu u obliku prstena, je prekretnica pred ponovni početak rada LHC-a predviđen za kraj novembra. LHC magneti su superprovodni, što znacči da provode električnu struju sa nultim otporom i minimalnim gubicima snage. Ali, da bi bili superprovodni, magneti moraju biti ohlađeni do vrlo niske temperature.
Septembar 2008.
10. septembra 2008. godine, protoni su po prvi put uspešno obišli ceo LHC prsten u obadva smera. Najpre su snopovi protona ubrizgani u cev LHC-a kroz koju su se kretali u smeru kazaljki na satu, i tako obišli ceo prsten, a zatim su ubrizgani u drugu cev LHC-a kroz koju su se kretali u suprotnom smeru. Devet dana kasnije rad LHC-a je prekinut zbog greške na jednom od 25000 spojeva koji povezuje magnete LHC-a. Pri propuštanju vrlo jake struje (koja bi omogućila da mašina radi na energiji od 5 TeV po snopu) došlo je do topljenja spoja (čiji je presek 1.7 x 1.7 cm) što je dovelo do ozbiljnog mehaničkog oštećenja važnih delova LHC-a.
LHC je jedinstvena mašina (koja je sama sebi prototip) izgrađena na granici tehnoloskih mogućnosti, i teškoce na početku rada pri 'uhodavanju' ovakve mašine uvek su moguće.
Saznajte više:
LHC News
US/LHC News
Poslednji CERN-ov Press Release
Poslednji CERN-ov Bulletin
Poslednji CERN-ov Courier
