LHC detektori

Kada bude radio punom snagom LHC će proizvoditi svake sekunde oko 600 miliona proton-proton sudara sa ukupnom energijom od 14 TeV (milion milijardi elektron volti).

Ovi sudari će se desavati na četiri mesta, raspoređena oko akceleratorskog prstena gde se presecaju snopovi protona i gde su instalirana četiri glavna LHC detektora ogromnih razmera:

• ATLAS (A Toroidal LHC AparatuS),
• CMS (Compact Muon Solenoid),
• ALICE (A Large Ion Collider Experiment),
• LHCb.

ATLAS i CMS će uglavnom izučavati događaje nastale u proton-proton sudarima, dok će ALICE izučavati događaje nastale u jon-jon sudarima. LHCb je namenjen za izučavanje specifičnih događaja u kojima se produkuju b mezoni (čestice koje sadrže b kvarkove) i zato ima drugačiju strukturu u odnosu na prethodna tri detektora.

Osim ova četiri osnovna detektora instalirani su i subdetektori manjih razmera: LHCf (LHC forward), Totem, ZDC (Zero Degree Calorimeter), FMS (Forward muon spectrometer), Cas-ATLAS (A Toroidal Lhc AparatuS) i FP420. Subdetektori su namenjeni da rade u kombinaciji sa nekim od osnovnih detektora i registruju čestice emitovane pod malim uglom zbog čega su smešteni na velikom rastojanju (nekoliko stotina metara) od osnovnih detektora.

Dizajn, konstrukcija i izgradnja četiri osnovna detektora je rezultat rada više stotina istraživackih timova iz celog sveta, organizovanih u međunarodne naučne kolaboracije koje imaju isti naziv kao i detektori. Najbrojnija ATLAS kolaboracija ima oko 2800 učesnika sa 169 univerziteta ili instituta i 37 zemalja.

Oko dvadesetak istraživaca iz Srbije učestvuje u radu dve velike LHC kolaboracije ATLAS i CMS. Grupe iz Srbije su radile na izgradnji dela hardvera za ATLAS i CMS eksperiment. Sada sa početkom rada LHC-a aktivno učestvuju u monitoringu rada detektora, monitoringu obrade podataka i analizi dobijenih podataka.