ATLAS (A Toroidal LHC AparatuS)

ATLAS je jedan od dva detektora (drugi je CMS), dizajniran tako da omoguci izucavanje sto veceg broja procesa koji ce se desavati u proton proton sudarima na LHC energijama.

Glavni zadatak ATLAS eksperimenta je da istrazi potpuno nov energetski domen od nekoliko hiljada milijardi eV , poznat kao 'Teraskala' energija. U fokusu eksperimenta je izucavanje mehanizma spontanog narusenja simetrije i s njim povezano traganje za Higsovim bozonom kao i traganje za fizikom van Standardnog modela, kao sto su signali supersimetrije, ekstradimenzija i druge nove cestice.

ATLAS je po dimenzijama najveci detektor u fizici cestica koji je do sada konstruisan. Cilindricnog je oblik i ima duzinu 46 metara, visinu 25 metara i sirinu 25 metara. Tezak je 7 000 tona.

Sastoji se od serije koncentricnih cilindricnih slojeva detektora rasporedjenih oko tacke intrakcije gde se sudaraju protonski snopovi. Cetiri osnovne komponente detektora su: unutrasnji detektor, kalorimetar, mionski spektrometar i magnetni sistem. Ove komponente zajedno omogucavaju dobijanje osnovne informacije o cesticama nastalim u proton-proton sudarima. Od milion sudara koji ce se desavati svake sekunde, sofisticirani sistema za trigerovanje dogadjaj izdvajace samo nekih stotinak interesantnih za dalju analizu.

U ATLAS eksperimentu ucestvuje oko 2800 istrazivaca sa 169 univerziteta ili instituta iz 37 zemalja.

Grupa istrazivaca iz Instuta za fiziku u Beogradu ucestvuje u radu ATLAS kolaboracije od 2003 godine. U saradnji sa Lola korporacijom iz Zeleznika izgradjen je deo sistema za zastitu mionskih komora od zracenja.